45 Quotes by Dobrica Ćosić

Čovek ostavlja sebe svuda gde je voleo. Onoga koga volimo, uvek možemo naći tu gde smo zajedno bili.

Poštovanje smo dužni samo ponekom. A ljubav svakom ko nas je voleo.

Zato što velika ljubav mora da se dokazuje. Mala ne mora. (...) Velikoj ljubavi nijedan dokaz nije dovoljan. Kao ni velikoj veri. One se neprestano muče sa sumnjom.

Seljanke su najistinitije odredile svoje ženske zahteve i potrebe. Njihova ljubavnost se izražava pojmom - moj čovek. Moj čovek - to je sve. I muškarac, i prijatelj, i muž, i zaštita, i sigurnost u životu, i njeno imanje, i njen ponos, ugled...sve što je život za ženu, sadrži se u tome - moj čovek.

Zbog mene ne treba i ne smeš ništa da menjaš u svom životu. To je tvoj jedini život. I nosi ga, sestro, do kraja. Ako sada pokušaš da se iščupaš iz njega, bićeš još nesrećnija.

Veruj, istraj. Užasno je ako je ovaj svet večan, nikakav je naš život ako ga gledaš kakav jeste, ako pristaneš na njegovu realnost, ako ne veruješ u nemoguće! Sanjaj, sine! Ne budi se!

Od spoljnih nepogoda ljudskog života, najužasnija je nepogoda - Vreme. U radosti ima brzinu svetlosti, u patnji staje. Malo ga imamo za razumevanje sveta u kome smo bez krivice, a osuđeni da ga s mukom shvatamo, svaku istinu preplatimo, najbitnije ne saznamo. Noćas se, valjda, konačno osvešćujem: čovek nema vremena sebe da shvati.

Sledi sebe, to je ipak najlakše. (...) Bogdan ostade na peronu gledajući u voz dok se ne zagubi među drvećem niz Kolubaru, ne verujući da je najlakše slediti sebe.

A čovek valjda traje dok traje u drugome.