441 Quotes by Emily Brontë

A mi espalda, brillaba aún el sol y ante mí se levantaba la luna.

Mr. Heathcliff and his man climbed the cellar stairs with vexatious phlegm.

Yo presumí que una persona que podía especular de antemano sobre el giro que daría a sus arrebatos de ira podría, de proponérselo, dominar también esos arrebatos.

[...] ocúpate de que me entierren allí en secreto. Y si no lo haces así, ya te demostraré de un modo palpable que los muertos no se disuelven del todo.

... ništa ju nije uzrujalo više od insinuacije da vjernost i obzirnost, duga patnja i nježnost povezane s ljubavlju, cijenjene vrline Evinih kćeri, postaju mane u Adamovih sinova.

Pa ni prva junakinja tog imena [Catherine] nije bez određene čudne ljepote u svojem divljaštvu, niti je nepoštena usred izopačene strasti i strastvene izopačenosti.

Moja draga majka znala je govoriti da nikada neću naći udoban dom, i već prošlog ljeta dokazao sam sebi da ga uopće nisam dostojan.

... a oči bi bile neodoljive kad bi imale prijateljski izražaj. Na sreću za moje osjetljivo srce, jedini osjećaj koji su one jasno pokazivale vrtio se između prezira i nekakva očaja, svakako neobično i neprirodno otkriće u takvim mladim očima.

Čudno je kako navika može oblikovati naš ukus i mišljenje; mnogi ne bi mogli zamisliti da postoji sreća u potpunoj odvojenosti od svijeta...