13 Quotes by SARTRE JEAN-PAUL

Oni dolaze kasnije. Ima ponajprije navjesničkih znakova. A onda povlaštena situacija, polagano, veličanstveno, uđe u život ljudi. Onda se pojavljuje pitanje, hoćemo li od nje načiniti savršeni momenat. - Dobro, rekoh, shvatio sam. U svakoj od povlađtenih situacija ima nekih činova, koje treba izvesti, stavova, koje treba poprimiti, riječi, koje treba reći - a drugi stavovi, druge riječi jesu strogo zabranjeni. Jesam li pogodio?

Taj je čovjek imao u sebi jednostavnost neke ideje. U njemu je ostajalo još samo kostiju, mrtvoga mesa i Čisto PRavo. Pravi slučaj opsjednuća, pomislih. Kada bijes Prava obuzme čovjeka, ne možeš ga nikako istjerati; Jean Parrotin je posvetio čitav svoj život mišljenju o svojemu Pravu i ničemu drugom.

Ne mogu više govoriti, naginjem glavu. Samoukovo lice stoji tik do mojega. On se naduto smiješi, s licem prema mojemu licu, tako kao da ga gledam u nekim sablasnim snima. Mučno žvačem komad kruha i ne mogu se odlučiti da ga progutam. ''Ljudi. Treba ljubiti lčjude. Ljud isu divni.'' Spopade me želja da bljujem - i naglo nastupa ono; Mučnina.

Kad banaliausias įvykis virstų nuotykiu, reikia (ir užtenka) imi j pasakoti. Tai apgauna žmones: žmogus yra amžinas istorijų pasakotojas, gyvena apsuptas savų ir svetimų atsitikimų, viską, kas nutinka, jis mato per juos; stengiasi gyventi gyvenimą taip, tarsi jį pasakotų. Tačiau reikia rinktis: gyventi ar pasakoti.