Razlika između perfekcije i genijalnosti je kao između astrologije i astronomije.

Čovek je najjači dok je još budalastog i nezrelog uma. Tada se čini da može sve.

Kad nemaš ništa, onda nemaš šta ni da izgubiš. Onda si bezbedan.

To reče i zatvori vrata kuće, poslednji put, ostavljajući za sobom jedan svoj život u muzici odjavne špice "Boljeg života". Brzo je zagrabio niz sokak, kako ne bi sa sobom poneo sliku onoga što se te večeri dogodilo, već neke druge prizore koji su ga vezivali za taj prostor: majku za šporetom u mirisu prženog testa, stari pijanino pod prozorom i babu na krevetu sa predivom i iglama. U svojoj glavi je još mogao čuti kako tamo u daljini, kroz prozore stare škole, odjekuje himna "Hej Sloveni"...

Jer, kako će sutra pogledati životu u lice, ako nije izuzetan, ako ga tu ili tamo ne bi podsećali na to? Da je život muzika na klaviru, lako bi on! Ali, život je pre bolest, nego muzika, telo koje stari i kvari mu se mehanizam, pa mora da se štimuje. Život treba doktora, a ne pijanistu. Život je pre plač, nego muzika.

Lako je i lepo voleti savršena bića. Međutim, ta ljubav traje koliko i zabluda da savršenstvo postoji. Zavoleti nekoga istinski, sa svim njegovim manama i slabostima, pravi je podvig - i baš i kao svaki podvig, redak je i stran ljudskoj prirodi, što, na drugoj strani, nije slučaj sa obožavanjem savršenstva.

Koliko smo gospodar svoje duše ili rob svog tela vidi se jasno iz potrebe da od nekoga načinimo sebe, radije nego da od sebe napravimo onog ko nam u nama treba. Jer, čovek sa drugim čovekom ne može biti bliži nego što je sam sa sobom blizak, pa je i granica odnosa sa drugima najmanje onolika koliko se čovek od samog sebe distancira.

Život je ubio san koji je sanjao. Samo bi mu jedan dan bez straha i bez briga izgledao kao najlepši san.

Jer, jedino mesto na koje čovek nikada neće stići je mesto bez njega samog.