Zbog mene ne treba i ne smeš ništa da menjaš u svom životu. To je tvoj jedini život. I nosi ga, sestro, do kraja. Ako sada pokušaš da se iščupaš iz njega, bićeš još nesrećnija.

Veruj, istraj. Užasno je ako je ovaj svet večan, nikakav je naš život ako ga gledaš kakav jeste, ako pristaneš na njegovu realnost, ako ne veruješ u nemoguće! Sanjaj, sine! Ne budi se!

Od spoljnih nepogoda ljudskog života, najužasnija je nepogoda - Vreme. U radosti ima brzinu svetlosti, u patnji staje. Malo ga imamo za razumevanje sveta u kome smo bez krivice, a osuđeni da ga s mukom shvatamo, svaku istinu preplatimo, najbitnije ne saznamo. Noćas se, valjda, konačno osvešćujem: čovek nema vremena sebe da shvati.

Sledi sebe, to je ipak najlakše. (...) Bogdan ostade na peronu gledajući u voz dok se ne zagubi među drvećem niz Kolubaru, ne verujući da je najlakše slediti sebe.

A čovek valjda traje dok traje u drugome.

Čovek koji se ne pamti, prijatelju moj, nije ni postojao.

Zar nas tek velika nesreća zaista vraća sebi? (...) Ima nečega istinski velikog, za um i dušu velikog, u svakoj pravoj nesreći. Samo u njoj postoji jedna životna istina koje se više ne bi lišio. Nikad.

Ne veruj ni u šta što se na strahu temelji.

Boriti se može protiv careva, tirana, papa, lopova i medveda, pitona i krokodila. Sićušnu vašku zaludno je ubijati. I smešno je i bezumno ubijati vaši.