Jednom sam, u očajanju, morao da pitam mamu: "Zašto ljudi ne vole one koji im nikakvo zlo ne čine?"- "Zato sine, što ti dobri ne liče na njih ostale", odgovorila mi mama, bez premišljanja. "Pa, ipak, mama, neće biti da su svi ljudi zli.", rekao sam prilično ubeđeno.Mama je ćutala i ja sam to ćutanje zapamtio. Oca nisam o tome pitao jer sam se plašio njegovog odgovora.

Ako dobra nema u ljudima, ne može ga biti ni u društvu.

Gleda biblioteku: dva zida puna knjiga do tavanice - to je sav njegov svet. Iz njega ga niko ne ugrožava i ne ponižava. Tu bira sabesednike. Spusti pogled na radni sto i pisaću mašinu: taj ružni predmet organ je njegovog tela; on ga na ovom svetu jedino poznaje, njemu je skoro sve rekao što je moglo da stane u reč, on je sve zapamtio.

Slušaj svog tajnog i najčešće nepogrešivog čuvara hrabrih. On boravi u glavi, ali i ispod srca.

Đavola, koji sve zavodi, može zavesti jedino žena.

Sve dok se čovek bori, postoji mogućnost da pobedi; sve dok je živ, ima pravo da se nada.

Borac život iznova započinje svakog trenutka, kako ga i okončava.

Znam da bez pobede nad sobom ne možemo postići nijednu trajnu pobedu nad drugim. Ali, takođe znam, tačnije, osećam, slutim, da čovek ne sme da pobedi sebe ni u ime najveće pobede. Ni za kakvo zemaljsko carstvo. Mudar borac bi verovatno bio onaj koji vodi računa da ni za jednu stvar na svetu ne izgubi sebi više no što od te stvari može da dobije.

Čovek ima razlog da se razočara samo u sebe. U svet i ljude, razočarani su glupaci.