„Svi mi imamo potrebe koje nas definišu i pokreću a jedna od njih je i želja tokom života nekome ili nečemu pripadati.

„Kada se nađem u situaciji da mi je neprijatno ili da ne znam kako da odreagujem, ja se šalim. To je valjda postao i moj odbrambeni mehanizam da sakrijem strah i nesigurnost.

„Reci im da ću ih izbaciti napolje ako se ne utišaju, ne mogu da spavam.“ Vikao je Vladimir iz svoje sobe, doduše ne zvučeći baš ljutito.„Ne možeš da spavaš jer si previše začinio večeru i sada te muči žgaravica,“ odgovorila mu je Nataša i dodala:„Nemaš više dvadeset, ti si sada čovek u godinama.“Namignula je curama i poželela laku noć.Krenula je da zatvara vrata kada se začuo Vladimirov glas: „Dođi da ti pokažem šta može čovek u godinama!

Ima onih sećanja koja ne želite pustiti jer vas vraćaju u najsjajnije trenutke vašeg života a opet, ima i onih koja vas vraćaju u najmračnije i ta ne žele pustiti vas.

„Kada se sretnete oči u oči sa svojim protivnikom, nikako ne smete dozvoliti da vidi da ste uznemireni ili će to iskoristiti protiv vas. Nađete mu slabu tačku, a onda svoju igru prebacite na ozbiljniji nivo i napadnete, ne pružajući mu vreme za oporavak.

„Posesivnost u vezi je negde duboko zatrpano i skriveno osećanje nesigurnosti u samoga sebe ali ponekada može suprotnoj strani da bude pokazatelj vaše privrženosti.

Postoji kratak trenutak, momenat koji traje samo par sekundi kada se tek probudimo, otvorimo oči i ne postoji ništa. Sve je prazno kao čist list papira. Nema sećanja, nema osećanja, samo veliko debelo ništa. Onda trepnemo i taj osećaj prođe i zameni ga teret stvarnosti. Odjednom, sve je opet tu i moramo se suočiti sa buđenjem.