Šta se prvo dogodi? Šta iz čega nastaje? Ludilo iz ljubavi? Ljubav iz ludila? Da li čovek poludi od ljubavi ili je pak dovoljno lud, kada sebi dozvoli da zavoli… Čoveka koji ga neće ni pogledati?

Neko mašta da ne bi poludeo. Nekoga je mašta učinila ludim. Neko uspe da se vrati u stvarnost. Za nekoga je mašta put bez povratka.

Takva je granica između ljubavi i obožavanja. Još tanja je granica između obožavanja i ludila. Ono što razdvaja ludilo od obožavanja je stvarnost. Da li te voli onaj koga voliš? Da li zna da postojiš?

Da je na svetu više ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.

Ljubav i godine ne možeš da zaustaviš. Možeš samo da se pomiriš sa onim što ljubav i godine rade... Prolaze. Ljubav s godinama. Godine s ljubavlju.

Nekad mi naša ljubav liči na pepeo, a žena koju volim na izgorelu šibicu. Taman kad odlučim da od pepela odem, ona se zapali. Natera me da shvatim... Možda nikada nije trebalo da se volimo, manje bismo se mrzeli. Trebalo je samo da se zaljubimo, da se želimo... I da u toj opsesiji zajedno izgorimo.

Odavno sam naučio – nisu svi koji se smeju srećni, niti su svi uplakani tužni.

Maštam da je moje srce veliko onoliko koliko prašta. Laž. Srce je slomljeno kad dođe dotle da mora da oprosti.

Ideje su kao žene. Samo se stvore u vašem životu. Obuzmu vas, pa ne znate šta vas je snašlo. Predate im se. Nemoćni ste.