U kakvoj drzavi zivimo,dobro je sto jos uvek zivimo.

Nekada smo bili nezreli i naivni, davali smo sebe ljudima, bez straha. Zato sada svi zivimo u strahu od svakog pogleda i iskrenog osmeha.

Radite na tome da budete elokventni.Vecina njih zna samo da prica,mnogo vise nego sto treba.

Jednim delom cete uvek biti refleksija svih ljudi koje ste voleli.

Razmenjujemo tek poneke poglede u prolazu,providne osmehe, skrivajuci bol,nagovestavajuci nastavak zivota, jedno bez drugog.

U tvom glasu cujem osmeh.

Cesto koracamo sa pogresnim ljudima i samim tim gubimo razum i sve smo blizi putu do ludila.

Posto se neki ljudi hrane lazima,dozvolite im da se otruju istinom.

Naviknite se da ljudi odlaze, cak i kad obecaju da nece.