13 Quotes by Branko Miljković

Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;Ko loše živi zar može jasno zapevati!

Prazne ruke prazno srce pusta sena. I nema mene al' ima ljubavi moje.

Ispražnjeno srce još je uvek živo.

Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.

Ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce će proći i kroz naše oči neizmenjeno

Ona nema nikoga osim sunca i mene.

Smrtonosan je život, ali smrti odoleva.Jedna strašna bolest po meni će se zvati.Mnogo smo patili! I, evo, sad pevaPripitomljeni pakao. nek srce ne okleva,Isto je pevati i umirati.

San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri.

Tvoja ih praznina sve više očarava.