6 Quotes by David Albahari

Ništa nije strašnije, kaže žena, nego kada upitaš nekoga da li te voli, a onda na njegovom licu ugledaš izraz takve dosade da bi najradije zaboravila da postojiš. Ali pitanje je već postavljeno, reči vise u vazduhu kao opran veš i preostaje ti jedino da ćutiš i čekaš odgovor koji ionako ništa ne znači. (Dosada)

U nekom trenutku sve priče postaju iste, kaže pripovedač, i sve vode do istog cilja. Veština je u tome, kaže pripovedač, da se onaj koj sluša ili čita priču navede na pomisao da je priča koju upravo sluša ili čita ipak drugačija od ostalih. Pripovedanje je, dakle, zavaravanje, kaže pripovedač, priča je, znači, laž. (Pripovedanje i priča)

Kada su Kristoferu rekli da mu je do kraja života ostala još samo jedna rečenica, on je odlučio da više ne govori, i tako je umro, ćutke, s prstom na usnama. “Kao da ga je ugušila neizrečena rečenica”, rekao je neko kasnije, na sahrani ili, možda, u crkvi, dok su čekali sveštenika. (Kraj života)

Međutim, onaj ko ne voli pripadnike drugih naroda, ne voli, naglasio sam, ni svoj narod, te ako kažem da ne volim strance, ja u isto vreme priznajem da živim u praznini, lišen bilo čije ljubavi. A onaj u kome nema ljubavi, ni podarene ni ponuđene, taj i više nije ljudsko biće, jer ljubav je ono što nas definiše u sistemu prirode koju nastanjujemo.

Remembering is the only way to defeat the death.

So during the rainy season the prudent person carries an umbrela, while the reckless person does not and, of course, gets wet when it rains. Prudence is not precise knowledge, but a willingness to adapt to circumstances in the shortest possible time.