10 Quotes by Miloš Crnjanski

Ja nisam više željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće.

Tutto ciò che facevano, diceva, lasciava delle tracce su un'isola lontana. Quando le diceva che grazie al suo sorriso pieno di passione una pianta vermiglia sull'isola di Ceylon trovava la forza per fiorire, lei voltava lo sguardo verso l'orizzonte.

No, l'amore non è né Dio, né un animale, né una pazzia; esso è nebbia, una nebbia fatta di sangue, giovinezza e cielo. Una nebbia che copre tutto, e fa tornare la voglia di vivere. Resta, tuttavia, sempre pesante, colma di dolcezza e di dolore, appesa al cielo.

Umoran sam. Otišao bih nekud daleko i ne bih se osvrnuo. Otišao bih nekud u žuto lišće, ko zna kuda; a kad bi neko plakao za mnom, ja bih napisao kartu: “Zbogom, idem da ozdravim".

Ja videh Troju, i videh sve.More, i obale gde lotos zre,i vratih se, bled, i sam.Na Itaki i ja bih da ubijam,al kad se ne sme,bar da zapevammalo nove pesme.

SumatraSad smo bezbrižni, laki i nežni.Pomislimo: kako su tihi, snežnivrhovi Urala.Rastuži li nas kakav bledi lik,što ga izgubismo jedno veče,znamo da, negde, neki potokmesto njega, rumeno teče!Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,dušu nam uvija, sve tešnje,beskrajnim mirom plavih mora,iz kojih crvene zrna korala,kao, iz zavičaja, trešnje.Probudimo se noću i smešimo, drago,na Mesec sa zapetim lukom.I milujemo daleka brdai ledene gore, blago, rukom.

Čovek koji manje živi, a više misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvrđi. Postaje irealan. Propušta svetlost i ona se u njemu lomi kao u nekoj prizmi. A poneki pesnik od toga poludi.

Sad, kada se ne nadam više da ću hodati obalom u Skagenu, ili sedeti i luci u Tronjemu, ili igrati sa studentkinjama u Upsali, sad mi se eto stalno vraća misao, da je trebalo živeti, dublje, zanosnije, i ne tako brzo. Kajem se što sam tako olako odlazio. Misao na smrt, rađa misao na trag konja, koji nestaje u snegu, kad jahači odu.

I pitam se otkud ta strašna lakomislenost, kojom se, u mladosti, odlazi u stranu zemlju? Je li to zato, što nam se čini da je život dug i da ima vremena da se vratimo? ...To znači, očigledno, da je čoveku potrebno, da zna, da se nekud ne može više vratiti, pa da uvidi kako je tamo sretan bio.