11 Quotes by Momo Kapor

Ličilo je to na zavirivanje kroz ključaonicu u sopstvenu dečju sobu koja je danas iznajmljena nekom tuđincu: to je ona ista boja zidova, prozor što gleda na kesten u dvorištu, patos prebojen uljanom bojom za podove, i plavičasta tavanica-ali unutra su neke nepoznate, tuđe stvari i nečija druga deca...Mirisi tuđih jela.

Evo, ja se više ni sa kim ne držim za ruke i potpuno sam se izgubio među drugim ljudima i ženama čije reči zvuče poput leda u čaši: izgubio sam svoj stari kartonski kofer sa nekim dragim stvarima i adresama koje bi možda pomogle da se setim ko sam i odakle dolazim.

Beograd je najbolje mesto da se sačeka autobus za Zemun.

Ja uopšte mislim da najčudniji ljudi izgledaju vrlo konvencionalno, vrlostandardno. Jer čovek koji je zaista čudan iznutra, onaj koji je u dubokomnesporazumu sa svetom koji ga ne prihvata i ne shvata, ne oseća nikakvupotrebu da se ukrašava spolja, da privlači ičiju pažnju. Naprotiv! On želida se sakrije. Ima li čudnijeg ljudskog stvorenja od Kafke, na primer, a onje gotovo čitavog života radio u jednom osiguravajućem društvu u Pragu,ne razlikujući se spolja od ostalih činovnika.

- Albert Kami, naime, tvrdi da je za dokolicu potrebno mnogo više snage nego za rad! - pokušah da joj objasnim. - Dokolicu, po njemu, mogu da izdrže samo izuzetno snažni duhovi dovoljni sami sebi...

Čudim se onome ko prodaje vino! Pitam se šta će bolje kupiti za te pare?

Gospode, nikada ramena od sakoa nisu bila šira niti su nogavice pantalona bile kraće i uže nego u tom slavnom periodum između 1945. i 1955. Hoću da kažem, pantalone su se u to vreme oblačile pomoću kašike za cipele, a svalčile putem brijanja.

Nemoguće je do kraja shvatiti jednu ličnost ako joj ne dodirnete kožu (svakako ste i sami primetili da mnogi ljudi, kada razgovaraju sa vama, traže i taktilni kontakt - body language - neprestano vas pipkaju za ruku, koleno, tapšu ili vuku za rever), zatim, potrebno je omirisati i liznuti tu kožu; psi se njuškaju kad god se sretnu; potrebno je biti vlažan od tuđeg znoja, jednom rečju, potrebno je prodreti u samu srž tuđeg bića, naravno, u onoj meri u kolikoj je to uopšte moguće među ljudima.

Šta je sevap? To je kad činiš dobro djelo, a ostaješ nepoznat. Nečija zahvalnost bi hranila tvoju sujetu.