46 Quotes by Tamara Kučan

Da mogu, poklonio bih ti tebe. Zaslužuješ sebe. Ne kao kaznu. Kao nagradu.

Šta se prvo dogodi? Šta iz čega nastaje? Ludilo iz ljubavi? Ljubav iz ludila? Da li čovek poludi od ljubavi ili je pak dovoljno lud, kada sebi dozvoli da zavoli… Čoveka koji ga neće ni pogledati?

Neko mašta da ne bi poludeo. Nekoga je mašta učinila ludim. Neko uspe da se vrati u stvarnost. Za nekoga je mašta put bez povratka.

Ko bi se igrao da zna kako se igra završava?

Za normalne ljude, ludilo je kompliment, a za nas ludake - kazna.

Laži su robija, a iz te robije može da te izvuče samo znanje. Znanje je opasno, ali ono je jedina istinska sloboda. Tragajući za zanjem o svetu oko sebe, pronaći ćeš sebe. To je trenutak koji menja sve.

Svaka tajna ima rok trajanja. Za one koji je čuvaju, uvek se prerano sazna. Za one od kojih se skriva... Prekasno.

Klimam glavom jer ja to najbolje radim kada me boli, kada mi se stvarnost ne sviđa. Postajem kamen. Disciplinovani kamen koji nikome, pa čak i onom koji kamen može da istopi, neće pokazati trunku slabosti, trunku emocija.

Ne stvaraju okolnosti ljude. Ljudi stvaraju okolnosti.