Niti me sreće koje su prošle bole, niti nesreće. Boli me ono što se dogodilo između sreća i nesreća. Od toga sam bežala. Umorila sam se. Ma koliko trčala, istina me uvek sačeka na kraju puta. Naplati mi svaki beg.

Dubina ljubavi se ne meri spremnošću čoveka da sebe unesreći odustajanjem od svojih snova. Dubina ljubavi se meri spremnošću drugog bića da tebe i tvoje snove ne ošteti. Ljubav nije velika ili mala, snažna ili slaba. Ona je duboka ili plitka. Kao i čovek koga voliš. Kao i čovek kakav jesi.

Čudni smo mi. Idemo od nazad. Volimo se pre dodira, mrzimo se pre suza, upoznajemo pre pružanja ruke i rastajemo kada je najlepše.

U nekim ljudima zauvek ostaneš; u glasu, u svakom pokretu, u svakoj suzi i smehu; u svakoj ponoćnoj tišini, najčešće. Postaneš ono što se ćuti, ali i ono što se ne može sakriti. Tuga. Suza. Svako ko ih zavoli posle tebe, voli zapravo, tebe.

Vredi li voleti ono što će te boleti svaki put kada ga zagrliš?