2 Quotes by Goran Vojnović

Mano širdis ėmė daužytis taip, tarsi po ja būtų vegetaro skrandis, virškinantis keptą paršelį su litru rakijos

Davno sam sve to zakopao u zemlju, bez nadgrobne ploče, bez sanduka, bez sveća, bez posmrtnog govora, bez povorke, zakopao i, ne osvrćući se, otišao daleko, ubeđen da taj zaboravljeni svet više nikad neće oživeti. A sada je, komadić po komadić, neokrnjen ustajao iz dubina sećanja, i paralizovao me u mojoj garaži.