46 Quotes by Tamara Kučan

Tišina boli više od svih udaraca.

Mrtvi su živi, a živi često mrtvi.

Da li vam se nekada ostvarila želja? Ona, veća od vas samih, želja? Da li ste ikada poverovali u slučajnost? Ja nisam. Mada, dugo sam nekim stvarima tepala tako. Lagala sam sebe. Verovala sam da je moj put jasan. Verovala sam da je dovoljno da odlučiš da koračaš pravo, da paziš da se ne spo­takneš. Nekada, ma koliko gledao kuda ideš i gde gaziš, pazio da se ne sapleteš o neki kamen… Udariš u granu koja se ni od kuda stvorila.

Takva je granica između ljubavi i obožavanja. Još tanja je granica između obožavanja i ludila. Ono što razdvaja ludilo od obožavanja je stvarnost. Da li te voli onaj koga voliš? Da li zna da postojiš?

Velika mržnja može nastati samo iz velike ljubavi. Posebno kad ljubav nije uzvraćena.

Đavo ti neće naplatiti ulaz, ali će ti uvek naplatiti izlaz. Makar će pokušati. Zapravo, on je nepopravljivi optimi­sta! Možeš da mu okreneš leđa. On tebi neće nikada. Stalno će te posećivati, svraćati na čaj, da vidi da li si se predomislio, da li si možda slab da ponovo poveruješ u njegovu istinu.

To je smisao veze s narcisom. To je poslednji nivo. Umreti da bi on živeo.

Da je na svetu više ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.

Filmovi, knjige, stripovi... Toliko je toga u popularnoj kulturi, što daje romantičnu notu ludilu. Toliko je toga što stvara iluziju da je prava ljubav jednaka ludilu, toliko je toga što tvrdi da se ludilo može voleti. Istina je, ja sam dokaz. Može se ludilo voleti, ali ludilo te ne može voleti. Kažu da treba vremena, da se ludilo može preboleti, ali dok preboljevaš, ništa te ne razlikuje od onog za čim patiš. Postaješ oštećen, prazan i lud. Ja sam on. On je ja. Druga strana istog ogledala.