To je smisao veze s narcisom. To je poslednji nivo. Umreti da bi on živeo.

Filmovi, knjige, stripovi... Toliko je toga u popularnoj kulturi, što daje romantičnu notu ludilu. Toliko je toga što stvara iluziju da je prava ljubav jednaka ludilu, toliko je toga što tvrdi da se ludilo može voleti. Istina je, ja sam dokaz. Može se ludilo voleti, ali ludilo te ne može voleti. Kažu da treba vremena, da se ludilo može preboleti, ali dok preboljevaš, ništa te ne razlikuje od onog za čim patiš. Postaješ oštećen, prazan i lud. Ja sam on. On je ja. Druga strana istog ogledala.

I da znaš, mnoge žene koje završe s narcisom i saznaju istinu, imaju potrebu da upozore novu žrtvu. Nemoj to da radiš. To je njena bitka, njena lekcija koju mora da nauči.

On je bio mesec. Ti si bila sunce. Ono što nisi znala, mesec je hladno nebesko telo, prekriveno kamenjem i prašinom. Mesec ne može sam da sija. Sunčeva svetlost reflektuje se na njegovu površinu, omogućava mu da svetli. Ma koliko sunce bilo uporno, ma koliko njegova svetlost mazila hladnoću, prašinu i kamenje, jedna strana meseca uvek ostaje u potpunom mraku. To je ona skrivena strana koju ni sam mesec ne može da ugleda. To je onaj mrak koga se i pakao plaši.

Ako nešto znam... Znam koliko ludilo daleko može da ode.

Čovek ni ne sluti kakvo ludilo postoji, sve dok se to ludilo ne otrgne kontroli.

Tako je to s ludilom. U početku – sve je normalno.

Sve što radim, radim da bih preživeo. Možda je nekada namerno povređujem, ali... Ubijam je slučajno.